О књизи: 2024 / Вођа је подигао руке, а Василиј је на длановима видео, како му је Сарика рекла, бакарну бубу, чија је глава била јаркоцрвена , а цело Његово тело је сијало од бакра углачаног до блиставог сјаја, који се огледао у свакој капи мора која је допирала до њега. Буба је пријетећи подигла главу, а затим је спустила, испуштајући кратак бијесни узвик "Кше!" а огроман рубин величине шаке пао је са неба пред ноге вође. Племе је радосно викало, мушкарци махали копљима, жене су почеле да се врте, лупајући препланулим бедрима. Вођа је викнуо: "Вахаранена Нунду!" Свечано је подигао рубин изнад главе и бацио га у талас који се диже. И океан је утихнуо. Било је немогуће поверовати! Али управо су таласи хулили, разбијали се о сиве стене, а сада су их лизали као нежни кучићи, прскајући негде тамо доле, не стижући до места где се окупило племе. Једанаеста књига из серије „Чаролија Уралске шуме“»